Mnogo umjetnosti na jednoj slici. Pet velikana!

Jednom smo svirali u Banja Luci, gde su bili svi mogući likovi sa estrade, i mangupi su provalili u garderobu i maznuli kožnu jaknu koja im se činila kao dobar plen. To je bila Kemina jakna u kojoj su mu bili ključevi od auta i sve ostale stvari… A Kemo se nije nervirao puno, kao da je znao… Za pola sata, kad je pušten glas o tome, pojavili su se ti likovi i vratili jaknu, rekli su samo pandurima: - Nismo znali da je Kemina.... To sve priča o njemu… - Đorđe Balašević, umesto epitafa...
~Fotografija: Oliver Dragojević, Vlado Kreslin, Đorđe Balašević, Stipica Kalođera i Kemal Monteno, Sarajevo, 2000. godine

Pesma koju je Đole posvetio Kemi nakon njegove smrti:

Stari moj

premalo smo se druzili
al' smo se, ono, kuzili
i istom caru verno sluzili

I eto
zimski dan, k'o stvoren za tugovati
al' ne dam da me do'vati
danas nikako, danas bolje ne

Mi pesnici
imamo svoje trikove
tuga je tu za stihove
a radost je za voljene

Stari moj
sve redje smo se sretali
k'o ptice smo preletali
bogaze gde su drugi skretali

Al' tako ponekad
sa mesta se ne pomaknes
a opet svima odmaknes
nekad ostati znaci trajati

Mi, pesnici
i nismo neke delije
al' katkad je najsmelije
na svome mestu stajati

Ref.
Ovaj duet otpevacu sam
ne ide to, znam, al' sta bude
za sanjare, male blesane
noci besane, za zaljubljene lude

Harmonija par, i zera vibrata
nasledjena stvar od starijeg brata
s pola daha, kap sevdaha
sve na svom

Kroz ponoc i muk
i pazarnom vrevom
mine dobri duh svojim Sarajevom
kao refren kog zvizdukas carsijom

Stari moj
gluvi nas dani napali
i tu gde rima zafali
jos samo sveca da se zapali

Zimski dan
severac tuli flautu
i sve je u fejd autu
i nit bih pevao, niti bi' cutao

Kao kameo
k'o silueta s broseva
decak s gitarom s Koseva
u pesme je odlutao